U nekako starinskoj uličici Narodne omladine 1, baš banatskog tipa, u naselju Borča, nalazi se sportska hala. Sa ulice se mnogo ne zapaža.Počelo je davnih godina sa idejom koju je Mita za života ostvario…
Rodio se u Borči, odrastao u Čurugu, kraj Novog Sada kod babe i dede…
U Beogradu je završio zanat za popravku kancelarijskih mašina.
Od 1961. do 1971. Mita je aktivan bokser, trenira u klubu „Radnički“. U njegovoj generaciji su bili Aleksandar Stanković, Veselinović, Milovanović…
Osim boksa voleo je i fudbal. Na poziv prijatelja Pere Damjanovića ulazi u FK „Barič“. Posle dve godine postaje direktor „Palilulca“. U narednih 5 godina bavljenja ovim poslom u Prvu Saveznu ligu odvodi mnoga imena kao što su Korak, Matejić i Vjetrović, da bi dalju karijeru nastavio kao „lovac“ na vrsne fudbalske talente. Pomogao je mnogim tada mladim igračima da se otisnu u svet. Među niima su Predrag Mijatović, Rambo Petković, Milojević…
Slučaj je hteo da upozna Anhela Kastilja , veliko ime španskog fudbala. Zbližili su se i Anhel mu nudi mesto tehničkog direktora njegove agencije „Afisa“.
I tako je iz ljubavi prema fudbalu nastala ideja da na svom imanju ostavi nešto što će i posle njega živeti…
Na porodicnom imanju prvo je napravio tenis klub, da bi kasnije osnovao prvi balon za fudbal na levoj obali Dunava – Mitin balon.
Danas, ovo je mesto okupljanja dece i mladih ljudi, kao i onih koji već godinama ovde dolaze i druže se kroz sport. Onima koji ga nisu poznavali trudimo se da približimo sa koliko je ljubavi i entuzijazma Mita želeo da ostvari tuđe i svoje snove..